Студент: Јована Мојовић О30/15

Појам Звука

Звук је физичка појава настајања звучних таласа, који стимулативно делују на чуло слуха. Просечно, људи чују  звукове у фреквентном опсегу од 20 до 20 000 Hz, а најосетљивији су на фреквенције 1 000 до 4 000 Hz.

Постоје 3 аспекта звука:

  1. звук као средство комуникације
  2. звук као алат (ултразвучне дијагностичке методе)
  3. звук као бука.

Појам буке је одређен и У Закону о заштити од буке у животној средини.

Бука је нежељен или штетан звук.

Извор буке

Извор буке је сваки емитер нежељеног или штетног звука који настаје као последица активности људи.

Прва подела извора буке је подела на:

  1. природне (животиње, ветар, грмљавина, таласи)
  2. вештачке (саобраћај, индустријска постројења, машине, детонације).

Друга подела је наведена у Закону о заштити од буке у животној средини, а то може да буде:

  1. сваки уређај
  2. средство за рад
  3. саобраћајно средство
  4. инсталација постројења
  5. технолошки поступак
  6. електроакустички уређај

и још:

  1. покретни и непокретни објекти који под неким околностима генеришу звук
  2. отворени и затворени простори за спорт, игру, плес, представе, концерте и слушање музике
  3. угоститељски објекти, гараже и паркинг простори.

Штетни ефекат буке

Штетни ефекти су негативни утицаји буке на здравље људи.

Око 26 % становника ЕУ, који живи у градовима, изложено је великој буци из околине, а око 4% становника има трајне проблеме са слухом услед прекомерне буке.

Штетни ефекти се испољавају на:

  1. чуло слуха
  2. нервни систем
  3. кардиоваскуларни систем

Утицај буке на чуло слуха се може јавити као:
1. оштећење слуха
2. губитак слуха.

Утицај буке на нервни систем се може јавити као:

  1. умор
  2. раздражљивост
  3. главобоља
  4. губитак концентрације
  5. слабо памћење
  6. поремећај сна.

Утицај буке на кардиоваскуларни систем се може јавити као:

  1. промена срчаног ритма,
  2. болови у пределу срца
  3. повишен крвни притисак.

Степен јачине буке

Бука се према степену јачине може поделити у 4 групе:

  1. до 65 dB, што не изазива последице код већине људи (нормалан разговор, уобичајен саобраћај)
  2. од 65 до 90 dB, што може да изазове главобољу и промену ритма дисања (гласан разговор, интензиван саобраћај, рад индустријских машина)
  3. од 90 до 100 dB, што може да изазове оштећење слуха (извођење грађевинских радова без прописане заштитне звучне опреме, концерти са јаким озвучењем)
  4. преко 100 dB, што може да изазове трајно оштећење слуха (полетање авиона, детонација), с тим да бука од 150 dBможе да изазове пуцање бубне опне, а бука од 170 dBможе да изазове и смрт.

Мере заштите од буке

Мере заштите од буке се могу поделити у 3 групе:

    1. опште (изолационе и апсорбционе)
    2. индивидуалне
    3. еколошке мере.

Међународни дан борбе против буке је 20. април.

Закон о заштити од буке у животној средини

Према Закону о заштити од буке у животној средини, заштита животне средине од буке се обезбеђује утврђивањем услова и предузимањем мера заштите које су део система заштите животне средине и односе се на:

  1. просторно, урбанистичко и акустичко планирање
  2. звучну заштиту
  3. стратешку процену утицаја планова и програма, односно процену утицаја пројеката на животну средину
  4. прописивање граничних вредности индикатора буке у животној средини
  5. производњу, промет и употребу извора буке
  6. акустичко зонирање
  7. израду стратешких карата буке
  8. израду акционих планова заштите од буке у животној средини
  9. мерење и оцену буке у животној средини.

Субјекти заштите животне средине од буке

Субјекти заштите животне средине од буке на територији Републике Србије су:

  1. Република Србија
  2. аутономна покрајина
  3. општина, град, односно град Београд
  4. привредна друштва, правна лица и предузетници која у обављању привредне делатности емитују буку
  5. научне и стручне организације и друге јавне службе, удружења, грађани, друга правна и физичка лица.

Мерење буке у животној средини

Мониторинг буке се врши систематским мерењем, оцењивањем или прорачуном одређеног индикатора буке, у складу са овим законом.
Министар прописује методологију за израду и вођење информационог система буке.
Подаци о буци у животној средини су саставни део извештаја о стању животне средине у Републици Србији.

Инспекцијски надзор

У вршењу инспекцијског надзора, инспектор је овлашћен да:

  1. нареди, у одређеном року, отклањање неправилности
  2. забрани или ограничи коришћење или употребу машина, превозних средстава, опреме и уређаја који нису у
  3. складу са техничким прописима
  4. забрани или ограничи на одређено време коришћење извора буке или вршење делатности
  5. нареди спровођење акустичких мера заштите од буке
  6. забрани производњу и промет одређених производа и вршење одређених активности на одређено време
  7. забрани, односно ограничи употребу извора буке док се не предузму мере заштите од буке
  8. забрани употребу машина, опреме и уређаја који немају податке о звучној снази коју емитују
  9. забрани обављање делатности, односно активности ако су исте започете без решења надлежног органа којим се утврђује да су спроведене мере заштите од буке
  10. нареди достављање података за информациони систем.

Казнене одредбе

За прекршаје ће се казнити:

  1. привредно друштво, предузеће или друго правно лице (новчана казна од 500 000 до 1 000 000 динара)
  2. одговорно лице у правном лицу (новчана казна од 25 000 до 50 000 динара)
  3. предузетник (новчана казна од 250 000 до 500 000 динара)
  4. физичко лице (новчана казна од 5 000 до 50 000 динара или казна затвора до 30 дана).

Мерење нивоа буке на територији Града Новог Сада

Закључак

Бука је често занемаривана као еколошки проблем јер се њени негативни ефекти углавном испољавају постепено и људи не примећују многе последице или их не доводе у узрочно-последичну везу са самом буком.

Акције ЕУ и њених чланица на решавању проблема буке у радној и животној средини, имале су мањи приоритет у односу на друге проблеме, као што су ваздух и вода, упркос чињеници да су истраживања јавног мњења указивала да су бука и вибрације један од главних разлога промена квалитета живота.

Развијене земље су у овој области оствариле велики напредак, а на то би требало да се угледају и мање развијене земље, и да овој области посвете већу пажњу, како због заштите и бољитка самих људи, тако и због целе околине.