Студент: Тамара Драгутиновић О75/15

Зашто је ова тема значајна?
Није само реч о односу човека и околине, већ људи које интереси за околину повезују тј. односа често различитих народа поводом животне средине. Питање заштите животне средине је и питање опстанка неких народа који егзистирају на ресурсима које прикупе у природи. Доморадачки народи могу да пруже значајне информације о екосистемима које вековима насељавају. Циљ је направити баланс између очувања угрожених и ендимичних врста али и борбе против сиромаштва и очувања станишта доморадачких народа. Важно је нагласити да је право домородачких народа она област у којој се највише сусрећу људска права и право животне средине.

Кроз ову презентацију размотрићемо:

  • Како климатске промене и угрожавање животне средине утичу на домородачке народе
  • На које начине домородачки народи могу допринети борби за очување животне средине
  • Негативне аспекте заштите животне средине који се испољавају према домородачким народима

У научним круговима:

,,Наука је сагласна: људска бића постала су јединствена сила у природи! По први пут, за 4 милијарде година колико је Земља стара, људска бића мењају њене биолошке, физичке и хемијске карактеристике на геолошком нивоу!”

Др Дејвид Сузуки, главни говорник на самиту ,,Обезбеђење будућности Канаде у свету климатски промена“ на тему ,,Економије и заштите животе средине“ 30. октобар 2008.

Ово практично значи да је човечанство последњих деценија покренуло одређене процесе у природи које не разумемо до краја и не можемо више контролисати.

Појам доморадачких народа- Indigenous people

Немамо јединствену дефиницију у међународном праву што отежава уједначавање положаја домородачких народа у унутрашњим правима. Најчешће се помиње дефиниција из 1982. специјалног известиоца УН о питањима дискриминације против аутохтоних народа:

Аутохтони народи су они који су на одређеној територији живели у одређеном историјском континуитету пре доласка колонизатора и сматрају се различитим у односу на доминантне друштвене групе које сада преовладавају на тим територијама. Своју културу, социјалне и правне институте али и територију намеравају да очувају и пренесу својим потомцима.

То су дакле посебне етничке групе које се примарно разликују по свом језику од већинског народа, култури, обичајима али их њихова ,,аутохтоност“ разликује од националних мањина. Примери индогених народа у Европи би на пример били Сами ( Лапонци) који живе на северу скандинавских земаља, Черкези у Русији, Аину народ у Јапану, Маори на Новом Зеланду, Асирци у Ираку, као и Јазиди.

Иако је код нас устаљен назив домородачки народ за групе које одговарају овој дефиницији, срећу се и називи индогени или аутохтони народи који указују по својим етимолошким коренима да се ради о ,,онима који су на одређеном месту били пре других.“


Аину народ, староседеоци јапанског острва Хокаидо

Сами или Лапонци у традиционалној ношњи

Маори са Новог Зеланда са традиционалним тетоважама преко лица које носе и жене и мушкарци

Сличности и разлике аутохтоних народа и националних мањина- питање правног статуса

Када је у питању правни статус индогених народа важно је уочити разлику у односу на националне мањине, које познаје и Устав Србије и већина држава. Ни за домородачке народе ни за националне мањине нема јединствене дефиниције у међународном праву. Када су у питању домородачки народи важна је Конвенција МОР 169 из 1989, као и Приручник уз Конвенцију из 2003 који домородачке народе одређују преко традиционалног начина живота, сопствених социјалних и политичких установа, и посебно историјског континуитета насељености. За статус националних мањина важан је Међународни пакт о грађанским и политичким правима, који међутим говори о остваривању права националих мањина као индивидуалним правима и то у државама у којима националне мањине постоје, што значи да државе својим унутрашњим правом одређују да ли ће и коме признати овај статус и права која га прате. Субјективни критеријум одређивања обе групе је исти – осећај припадности и намера очувања своје културе и језика.

Домородачки народи не морају нужно бити мањина у односу на етнички већинску групу, док су према свом појмовном одређењу, националне мањине увек у мањем броју. Пример државе где домородачки народи, тачније народ Кечуа и Ајмара представаљају већинско становништво, је Боливија. Уоквиру домородачких народа могу постојати националне мањине.Такође, националне мањине уопште не морају бити аутохтоне на неком подручју.Оно што се не среће код националних мањина, јесу посебне историјске околности везане за колонизацију и везаност народа за земљу и средину у којој живи а што је типично за домородачке народе.

Правни статус

Као што је приказано, у одређивању појма домородачко или аутохтоног народа важни су и субјективни и објективни елементи. Питање које је актуелно у међународном праву јесте да ли је важнији критеријум идентификације (self- identification; наводи га Конвенција МОР 169) или броја припадника народа ( објективни критеријум).

Већ је поменуто да се о правима националних мањина говори као о правима појединца али домородачки народи своја права истичу као колективна, првенствено када се ради о својинским односима на земљи што није типично за савремена права и наилази на неразумевање. Једна од ретких држава која у свом Уставу познаје концепт колективних права је Канада. Нема увек јасне разлике између права прве и друге генерације када су у питању доморадачки народи. За ове народе право на живот, право да васпитају своју децу у складу са својим уверењима,слобода вероисповести ,право на заштиту животне средине и многа друга потпуно се преплићу. Многа амазонска племена и данас су припадници религија тотемизма и анимизма и обожавају шумска божанства што значи да своју религију могу практиковати само у свом вековном станишту. За Инуите лов на китове је првенствено главни извор хране али и начин подучавања њихове деце стрпљењу и мудрости предака што не могу чинити ако се китови због топљења леда селе на север.

Међународно право још није разрадило до краја садржину права на самоопредељење домородачких народа које не подразумева и право на сецесију али јесте право једног народа да одлучује о свом економском и социјалном статусу. С тим у вези је и признавање колективног права на земљи домородачких народа које би се ставило под међународну заштиту а што би био главни предуслов овим људима да управљају својим статусом.

Најважнији правни извори

Међународна конвенција о елимисању свих облика расне дискриминације 1965. као и Опште препоруке број: 23, 27, 29, 34

Међународни пакт грађанским и политичким правима и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима

  • Универзална декларација о културној разноликости ( UNESCO 2001)
  • Декларација УН о правима аутохтоних народа 2007
  • Конвeнција 169 МОР о аутохтоним и племенским народима (1989)- међународни документ посвећен искључиво правима ових народа ( ратификовале 22 државе, махом из Јужне Америке), претходна 1957. ( на снази у 17 држава)
  • Уоквиру Комитета за људска права УН делује Комитет експерата за права доморадачких народа
  • План одрживог развоја до 2030, усвојен 2015 — у овом плану домородачки народи не само да се штите већ се и позивају да активно учествују у његовој имплементацији
  • Декларација УН о трајном суверенитету над природним ресурсима 1961. – говори о праву народа и нација, што значи да разликује народ као етничку групу и нацију као политички ентитет

Однос права домородачких народа и права заштите животне средине

Извештај МОР из 2017. разматра положај доморадачких народа од жртава климатских промена до њиховог утицаја на спречавање негативних промена климе и уништавања биодиверзитета кроз оснаживање њихових социјално-економских права. Исти извештај наглашава да су доморадачки народи посебно погођени климатским променама јер су махом сиромашни ( 15% сиромашних у свету су домородачки народи а чине 5% светске популације). Даље, насељавају географска подручја и екосистеме која су најподложнија климатским променама- подручја Јужне Америке, Азије, Океаније, Африке. Због свог начина живота њихова егзистенција битно зависи од природних ресурса и равнотеже екосистема, која када се наруши доводи до миграција ових народа. Извештај наглашава и присуство полне неједнакости иако ово треба условно схватити јер климатске промене једнако погађају и мушкарце и жене. У овим друштвима породица је стуб опстанка а улоге мушкараца и жена су одређене у циљу опстанка односно послови које врше. Климатске промене и угрожавање њихових станишта доводе до неравнотеже у овим улогама и жене често поред својих традиционалних послова, морају да раде и мушке.

Према извештају Светске банке, климатске промене би могле гурнути поново у сиромаштво близу 100 милиона људи. Као последице истичу се: уништење домаћинстава и имовине услед природних катастрофа, немогућност рада услед превисоких или прениских температура (посебно би могао бити погођен Азијско – пацифички регион), болести које ће се ширити кроз загађење хране, воде, пропаст усева услед суше, скок цена хране, што често води насилним конфликтима, као последица миграција незапосленост и пораст становништва у градовима. Пошто им се право на земљу углавном не признаје, домородачки народи суочавају се и са забранама приласка територијама које традиционално насељавају и ресурсима који су им потребни. Студије спроведене на Арктику показују да тамошње индогене групе посебно осетљиве на климатске промене и испољавају слабије здравствено стање услед промена климе. Услед подизања нивоа мора посебно су угрожена острава у Тихом океану, попут Маршалских острва, Тувалу-а, Папуа Нове Гвинеје. Миграције услед климатских промена посебно су честе у Јужној Америци где се сеоско становништво сели у већ пренатрпане градове и често бива изложено дискриминацији и насиљу.Негативан пример миграторних кретања јесу миграције Андских народа, посебно младих што води и губитку традиционалних знања и асимилацији.

Зашто домородачки народи играју битну улогу у заштити животне средине

Први фактор који опредељује значај улоге домородачких народа је њихов однос зависности- економске, социјалне, културолошке према животној средини. Ови народи приходе остварују из саме природе, попут народа Ненета у Русији који храну махом скупљају у шуми што може да буде позитиван модел ,,зелене економије“ и одрживог развоја. Исто тако, у Бразилу шуме којима ,,управљају“ домородачки народи нису подложне крчењу због чега су штетне емисије смањене за 27% у односу на незаштићене шуме( уобичајни метод крчења шуме је slash and burn метод који је најјефтинији али и најштетнији).


Традиционалне лапонске колибе израђене од дрвета

Унапређењу одрживог развоја могу допринети и традиционална знања ових народа у комбинацији са модерним технологијама. Номадско племе Кашкај у Ирану не сече жива стабла јер то сматра грехом. Основ њиховог одржавања домаћинства чини употреба предмета попут гуме, медицинских биљака, печурака, поврћа, биља и боја које добијају из ових производа. Банту племена у Африци забрањују обраду земљишта на падинама због опасности од ерозија а обрезивање стабала дозвољено је само у одређеним периодима. Пушење је строго забрањено у шуми. У перуанском делу Анда основан је резерват за узгајање кромпира који се простире на 12 . 000 хектара, да би се очувала разноврсност ове врсте поврћа. Подручја Анда погодна су због хладнијих температура. Народ Кечуа, њих око 8 .000 поседује земљу и брине се о резервату. Због пораста температуре неке врсте кромпира не могу се узгајати на нижим подручјима или су нестале али се семе ових биљака чува у Међународном центру за кромпир.Уз помоћ међународних организација које се баве развојем локалне агрикултуре и очувањем врста, поново се могу наћи неке врсте кромпира зашта су највише заслужни локални фармери. Приноси су порасли као и популарност врсте на тржишту будући да су се опет појавиле. Ово је пример успешне комбинације модерне технологије и традиционалних знања.


Узгајање кромпира у Перуу

Иако чине 5% светске популације, домородачки народи брину за 22% Земљине површине и 80% преосталих биодиверзитета. Основни проблем је слабост или одсутност установљених правних процедура за партиципацију и консултовање индогених народа у одлучивању ( иако их налажу и Конвенција МОР 169 и Декларација УН о правима домородачких народа). Домородачке народе међународно право још не прихвата као равноправне партнере у борби за очување животне средине иако су бројни пример њихових знања у агрикултури, лову и риболову, очувању шума.

Овакви резултати довели су и до промовисања агрикултуре која би се базирала на комбинацији традиционалних и савремених технологија од стране Организације Уједињених Нација за храну и агрикултуру – climate-smart agriculture.

Поседовање традиционалних знања о природи спасило је и животе. 2004, у месту Јан Чијак, у Мјанмару, вода на обали Индијског океана почела се нагло повлачити. Мокен, локално номадско племе, препознало је повлачење воде пред надолазећи цунами и упозорило цело село, које се склонило на узвишицу.
Године 2015, у јапанском граду Сендају усвојен је Оквирни план рада за смањење ризика од катастрофа по коме је предвиђено ослањање на традиционална знања у превенцији и заштити од катастрофа те да ће локалне власти сарађивати у том погледу и са домородачким народима.

Како укључити домородачке народе у заштиту животне средине?

Због њихове економске, социјалне и културне осетљивости заштита животне средине мора значити и борбу против сиромаштва ових народа. Као што је већ речено, свака промена у равнотежи екосистема директно угрожава и саму егзистенцију ових људи као и низ других права.
Домородачки народи због свог вишевековног суживота са природом, познају одређене процесе у природи које су научници тек скоро уочили и њихова традиционална знања могу бити веома корисна у разумевању и превенцији неких појава, На пример, неке сточарске заједнице у Чаду знају по висини на којој птице праве гнезда хоће ли те године бити више поплава и да ли надолазе кише.
Позитиван пример да се заштита животне средине и социјална политика могу истовремено спроводити је и бразилски пројекат Bolsa Verde (,,Green Grant” – ,,Зелена помоћ“) према коме се породицама које брину о шумама исплаћује одређена новчана сума или ако учествују у другим активностима заштите. Да би се овај пројекат спровео, ове породице пролазе одређену обуку из одржавања шума и одрживог развоја. Ово може бити модел за развој ,,зелених послова“ у којима би индогени народи примењивали своја знања и искуства.

Када заштита животне средине угрожава домородачке народе?

Претпоставка да су домородачки народи угрожени само због експлоатације природних ресурса је погрешна! Угрожавају их и пројекти заштите животне средине – њихова станишта постају ,,заштићене зоне,“ како каже специјални известилац за права домородачких народа УН, Викторија Таули Корпус.
У Хондурасу долази и до убистава активиста, у бразилској држави Мато Гросо народ Гварана- Кајова највише угрожавају еколошки пројекти, исто је и са Лапонцима у Финској, народом у парку Кана у Индији, као и област Чуре у Непалу која је проглашена заштићеном зоном без консултовања тамошњих индогених група.
Основни проблем је што се аутохтоно станивништво не консултује а немају начин да заштите своја права. Проблематичан је и став неких међународних организација за заштиту животне средине које поричу овај проблем. Иако већину еколошких пројеката спроводе владе држава, међународне организације су те које имају финансијска средства и то им даје моћ у преговарању.


Припадници народа Гварана-Кајова

Домородачки народи као партнери у заштити животне средине

Борба за очување Земље и њених ресурса није појединачна нити је то борба само развијених држава. Захтева партнерство и примену различитих знања, и савремених и традиционалних.
Потребна је одлучнија афирмација права индогених народа на међународном нивоу, те стварања процесног механизма заштите тих права посебно колективног права на земљу, у складу са међународним правом. Засад немамо међународну институцију која би била надлежна за заштиту колективних права иако постоје извесна пракса пред Афричком комисијом за људска права.
Право заштите животне средине није издвојено и мора се развијати у складу са осталим људским правима, првенствено правом на живот и слободу.

Извори

  • Indigenous peoples and climate change : from victims to change agents through decent work / International Labour Office, Gender, Equality and Diversity Branch. – Geneva: ILO, 2017.
  • Lucia Fresa, ,,A new interpretation of the term ‘indigenous people’: what are the legal consequences of being recognised as ‘minorities’ instead of as ‘indigenous people’ for the indigenous people of the world?” доступно на: http://www.studiperlapace.it/documentazione/fresa.html#THREE
  • ,,Еколошки пројекти угрожавају права аутохтоних народа“, преузето са сајта http://www.euractiv.rs, доступно на: http://www.euractiv.rs/vesti/179-ljudska-prava/10396-ekoloki-projekti-ugroavaju-prava-autohtonih-naroda-.html
  • Hindou Oumarou Ibrahim- Why indigenous people are key to protecting our forests, доступно на: https://www.weforum.org/agenda/2016/03/indigenous-people-forest-preservation/
  • J. Kronik and D. Verner: Indigenous peoples and climate change in Latin America and the Caribbean, Directions in Development – Environment and Sustainable Development (Washington DC, World Bank, 2010).
  • https://www.un.org/development/desa/indigenouspeoples/mandated-areas1/environment.html

Препоручени линкови: